Jedna od najvećih prednosti rada u Jaggaeru jeste izuzetna fleksibilnost koju kompanija nudi. Radno vreme je fiksno i jasno definisano, bez pritiska da se ostaje duže ili radi prekovremeno, što omogućava zdrav balans između profesionalnih obaveza i privatnog života. Kompanija pokazuje razumevanje za porodične potrebe — postoji otvorenost za dogovor oko radnog vremena, slobodnih dana i drugih ličnih situacija. Ovakav pristup stvara osećaj sigurnosti i poštovanja, što je izuzetno važno za dugoročnu motivaciju. Hibridni model rada dodatno doprinosi fleksibilnosti, jer omogućava zaposlenima da organizuju svoj dan u skladu sa ličnim ritmom, bez gubitka produktivnosti. U Jaggaeru se oseća da se ljudskost stavlja ispred formalnosti, što je retkost u današnjem poslovnom svetu.

Nažalost, pored pozitivnih strana, postoje i brojni izazovi koji ozbiljno utiču na kvalitet rada i zadovoljstvo zaposlenih. Jedan od ključnih problema je nedostatak dodatnih treninga i kontinuiranog usavršavanja. Očekuje se visok nivo angažovanja, ali bez adekvatne podrške u vidu edukacije i razvoja veština. Opterećenost poslom je konstantna — zadaci se gomilaju, a resursa i vremena je sve manje. Često se dešava da se jedno kaže, a drugo radi, što stvara osećaj manipulacije i nepouzdanosti u komunikaciji. Očekivanja su velika, ali ono što se zauzvrat dobija je minimalno. Menadžment je često nestručan, bez empatije i stvarne volje da se bori za svoj tim. Umesto da budu lideri koji inspirišu, mnogi se ponašaju distancirano i nezainteresovano. Favorizovanje pojedinaca je izraženo, a kriterijumi za napredovanje nisu transparentni — često zavise od ličnih odnosa, a ne od stvarnih rezultata. Kritika se deli lako, dok su pohvale i nagrade retkost, čak i kada su rezultati izuzetni. To demotiviše zaposlene i stvara osećaj da trud nije prepoznat. Napredovanje je gotovo nemoguće ako se ne uklopite u neformalnu mrežu simpatija i "ulizivanja". Dodatno, procedure su komplikovane i stalno se menjaju, bez jasne komunikacije i potrebnih informacija. To stvara konfuziju i dodatni stres. Menadžment je često odvojen od tima, bez stvarnog uvida u svakodnevne izazove s kojima se zaposleni suočavaju.

Nažalost, moje iskustvo sa menadžmentom u Jaggaeru bilo je razočaravajuće. Tim lideri često pokazuju izražen ego koji otežava konstruktivnu komunikaciju i saradnju. Umesto da budu podrška timu, deluje kao da im je važnije da održe autoritet nego da razumeju suštinu posla kojim se bavimo. Nedostatak stručnosti je očigledan — mnogi menadžeri ne poznaju dovoljno tehničke aspekte rada, što dovodi do loših odluka i frustracije među zaposlenima. Umesto da se edukuju ili konsultuju sa stručnjacima, često ignorišu sugestije tima. Takođe, primećuje se nezainteresovanost za ljude. Retko se pokazuje empatija, a razvoj zaposlenih nije prioritet. Favorizovanje pojedinaca je prisutno, što dodatno narušava timsku dinamiku i stvara osećaj nepravde. Ukoliko se kompanija ozbiljno ne pozabavi ovim problemima, teško će zadržati kvalitetne ljude i izgraditi zdravu radnu kulturu.