Kokege, ne računajući menadžera.

Odnos prema radnicima, robovlasnički. Konstantna psihička tortura i nipodoštavanje. Omalovažavanje rada i sposobnosti koje ipak koriste i prodaju klijentima. Konstantan pritisak u toku i van radnog vremena. Ne plaćaju se putni troškovi, plata ide delom na račun, a delom u koverti, pa vas njome ucenjuju. Ne plaćanje bolovanja i muljanje sa prijavom radnika. Ugovor o radu i izvodi od plate ne postoje. Direktor firme je izrazito paranoičan, radni dan će vam biti onakav kakvog je on raspoloženja došao u firmu. Sve njegove kreativne odluke donosi njegova žena, a ne on. Sve frustracije istresa na radnicima. Menadžer nije ništa bolji. Veoma nekluturan, neorganizovan i bez poštovanja prema kolegama. Osim kada je prisutan klijent, tada su i on i direktor najdivnija bića. Izrazito loša komunikacija. Za projekte se ne dobija brif, niti menadžer ume da artikuliše šta želi da uradite, te je potrebno da umete i da čitate misli. Sve u svemu, ni za najgoreg neprijatelja.

Ozbiljnu posetu psihologu i prestanak sa radom.