Jedino dobro, su pojedinci koji zaista rade kao kolektiv i ucestvuju u timskom radu a takvih je jako malo. Redovna plata i bonus, koji kad se ostvari nije los. Benefiti u vidu privatnog zdravstvenog osiguranja, fitpass-a i telefoni za zaposlene po jeftinijim cenama nego u maloprodaji.

Pohvale i kritike, hvale se samo odredjeni ljudi, kritikuju se svi ostali uglavnom bez razloga, pravljenje razlika medju kolegama jer menadzment ima favorite, i to je toliko ocito da bode oci. Lazna prijateljstva koja ti kad im vise nisi potreban nakon sto te iskoriste zabiju noz u ledja i smestaju ti kako otkaz da dobijes. I kad prijavis da to nije u redu, svi kao da sede na usima jer cuvaju jedni drugima ledja a nas obicne smrtnike ko sisa. Kako god da okrenemo ako se sefu ne svidjas ne valjas.

Da se usredsrede na tim, a ne da to samo bude fiktivna zamisao koja vazi za miljenike pojedince, koji nista ne znaju, nista ne rade, nego presede po ceo dan u kancelariji. Peglaju se tudje greske miljenika iza vrata, a za ostale se na sva zvona javi kad se pogresi za bilo kakvu sitnicu. Isti taj bonus koji je uglavnom nedostizan se deli na “jednake” delove, sto je van svake pameti ako u ostvarenjima ne ucestvuju svi jednako. Trpljenje tihog mobinga svakodnevno, jer ako ti ne valja ovaj posao ti nadji drugi. Toliko dobrih radnika je otislo a zaposlili sve neke budi bog sa nama koji ni posle par godina rada ne znaju procedure i promocije koje se nude. Ako se i zalis za nesto sto ti smeta odmah te izoluju i svale svu krivicu na tebe jer udaraju recke za svaku sitnu gresku koja se napravi, kako bi ti dali otkaz ili te naterali da ga das sam, jer klanovi bez mozga imaju najpametnije misljenje na ovom svetu, i onda ti menadzer drzi slovo kako mi treba da smo svi kolegijalni i tim. Od tima ni T nema u najavi, velika nula za menadzment, pogotovu za poslovnice u glavnom gradu Vojvodine.