Iako je stabilnost u primanjima kroz redovnu platu u kompaniji pozitivna, nedostatak drugih benefita ili stimulansa može stvoriti osećaj monotonije i nedovoljne motivacije. Mogućnost dodatnih pogodnosti ili programa podrške za zaposlene može doprineti poboljšanju radnog okruženja i povećanju angažovanosti zaposlenih.

Mislim da je jedan od ključnih problema u kompaniji trenutni nivo organizacije. Primetno je da postoji nedostatak adekvatne podrške za radnike na nižim pozicijama, a fluktuacija zaposlenih ukazuje na potrebu za poboljšanjem radnih uslova i priznavanjem doprinosa svih članova tima. Takođe, smatram da bi bolje vođenje i direktnija komunikacija sa zaposlenima mogli znatno poboljšati radnu atmosferu i motivaciju tima.

Menadžment često pokazuje nedostatak pažnje prema zaposlenima, ignorišući potrebu za stvarnom vezom. Razgovori se svode na formalnosti, a stvarna povezanost izostaje. Odsustvo interesovanja za ideje i doživljaje zaposlenih stvara atmosferu ravnodušnosti. Nedostatak ličnog pristupa doprinosi osećaju nepripadnosti i smanjenja motivacije. Važnost svakodnevnih sitnica, koje izostaju, ogleda se u opštoj atmosferi nezadovoljstva i niskog nivoa posvećenosti. Posledično, odsustvo autentične veze u međuljudskim odnosima stvara osećaj ignorisanosti i nezadovoljstva među zaposlenima.

INDIVIDUALNOST

POTREBNO OSVEZENJE,PREDUGO U ISTOJ POZICIJI

NAPRED

Toliko je negativnih stvari da i ono što je pozitivno je moze da dodje do izražaja

Sve

Ne postoji savet koji bi mogao da promeni ponašanje i stavove menadžmenta

Nema nicega dobrog. Shodno tome da uslovi za normalan rad ne postoje, kao i to da napreduju miljenici menadzerke i da ne mozete dobiti ugovor o radu.

Sve je lose . Od ljudi koji su po kancelarijama na glavnim pozicijama pa do plate. Konstantno maltretiranje zaposlenih i pretnje otkazom ukoliko se ne ostvari target . Nemogucnost za napredovanje i edukaciju.

Prvo da nauci osnove menadzmenta pa onda mozda I moze da kritikuje svoje zaposlene , i da se prevaspita, nismo na pijaci.

Plate su solidne za uslove u Srbiji, posebno u neprofitnom sektoru.

Organizaciju vodi osoba koja nema apsolutni nikakve menadzerske i strateske sposobnosti, a pritom je tip licnosti koji forsira autoritet zasnovan na strahu od priredjivanja neprijatnosti ili neproduzavanju ugovora. Ona je podrzana od strane nekoliko osoba na vaznim pozicijama, koji u odrzavanju takve situacije vide prostor za svoje napredovanje i zaradu, ne uvek regularnim metodama. U ostatku kolektiva to rezultira time da niko nikome ne veruje, nema kolegijalnosti i sam posao trpi. Najstrasnije od svega je sto se to desava u organizaciji cija je misija da pomaze ugrozenoj deci, koja posredno ispastaju zbog ovakvog nacina rada

Menadzment nije sposoban ni za minimalnu introspekciju, ako da je uzaludno davati im savete. Jedini spas za organizaciju bi bila smena ljudi na najvisim pozicijama i temeljna promena organizacione kulture